Попис 2011: сваки десети има диплому


Од прошлог пописа број неписмених преполовљен, а оних са високим образовањем повећан за четири одсто. Међу неписменима 80 одсто жене. Преполовљен број без школе. Најгоре у Ражњу, најбоље на Врачару
Под писменима се сматрају сви грађани који умеју да прочитају и напишу текст који се тиче свакодневног живота

Мањи број неписмених може да се објасни и већим обухватом основног образовања, а и тиме што умиру генерације најстаријих грађана, међу којима је највише неписмених

СВАКИ десети грађанин има високо образовање, што је за четири одсто више него 2002. године, показују резултати последњег пописа становништва. Број људи без школске спреме је преполовљен и са 5,66 смањен је на 2,68 процената.

Мање је и неписмених, и то за 45 одсто, рекао је Драган Вукмировић, директор Републичког завода за статистику, представљајући резултате пописа који се тичу писмености и образовања становништва.

- Највише особа без школске спреме или са непотпуном основним школом живи у Ражњу (37,92), Осечини (36,92), Гаџином Хану (35,85), Рековцу (35,14) и Црној Трави (34,84) – анализирала је Снежана Лакчевић, начелник Одељења за попис РЗС. – Високообразовани су најбројнији у београдским општинама Врачар (52,34), Стари град (50,20), Савски венац (46,62), Нови Београд (40,61) и у нишкој Медијани (34,73). Међу високообразованима први пут имамо за пет одсто, или за 45.000, више жена него мушкараца.

Необразованих је и даље највише на селу, а према њеним речима, профил просечног аналфабете је – жена старија од 70 година, домаћица, која живи на селу. Њихов број, ипак, смањен је за 105.000. Од укупне популације старије од десет година, неписмено је два одсто. Само једна петина неписмених су мушкарци. Како је објаснио Драган Вукмировић, мањи број неписмених може да се објасни и већим обухватом основног образовања, а и тиме што умиру генерације најстаријих грађана, међу којима је највише неписмених.

ТЕК ПОЛОВИНА ЗА КОМПЈУТЕРОМ
БРОЈ оних који потпуно или делимично умеју да користе компјутер уједначен је са бројем људи који не седају за рачунар. Компутерска писменост нам је испод просека ЕУ, али смо бољи од Румуније и Бугарске, објашњавају у РЗС. Потпуну компјутерску писменост има 44 одсто градског и 20 процената становништва на селу. Међу компјутерски неписменима опет доминира Гаџин Хан, где тек сваки пети зна да користи рачунар.

- Под писменима се сматрају сви грађани који умеју да прочитају и напишу текст који се тиче свакодневног живота. Уколико само умеју да се потпишу, не спадају у категорију писмених – нагласила је Снежана Лакчевић. – Светски стандарди кажу да је неписменост искорењена у земљама где је број неписмених испод један одсто.

Код нас је овако добра слика само међу мађарском, словачком и русинском популацијом. Мађари имају 0,7 одсто аналфабета, а Словаци и Русини по пола процента.

С друге стране, сваки десети становник Бојника једва уме да се потпише. У Црној Трави таквих је 7,58 одсто, у Гаџином Хану 7,28, Мерошини 6,77 и Медвеђи 6,29 процената. Београд је на зачељу по неписмености, која је најмања у Старом граду, на Врачару и Савском венцу, у Раковици, као и у нишкој општини Медијана.

Извор и фото: Вечерње новости

This entry was posted in Медијски кутак. Bookmark the permalink.

Comments are closed.